Zob, zeljasta biljka koja nam dolazi iz
obitelji trava i cvate ljeti te daje plod izduženog zrna. Oljušteno zrno zobi daje
nam zobeno brašno, krupicu, ljuskice, pahuljice…
Zob nema otmjeno ime kao quinoa koja se naziva majkom svih žitarica, no zob /Avena sativa/ na latinskom ipak elegantnije zvuči; U zobi se nalazi visok
postotak proteina, a niska količina masti.
Zbog toga je svrstana u jedne od
najhranjivijih žitarica.
Ima mnoštvo minerala, brojne antioksidanse i opet
mnoge vitamine B skupine. Najpoznatija je po visokom udjelu vlakana i tome da
se ugljikohidrati iz zobi polako razgrađuju. Upravo zbog toga je zob postala
namirnica idealna za doručak ili kad poželimo osigurati polagani i konstantni izvor
energije. U zrnu zobi nalazi se hormon rasta te velike količine kalcija.
Nekad je zob bila isključivo stočna hrana, no danas je u prehranu
ljudi dobrodošla, a zbog blagotvornih učinaka na kožu koristi se i u kozmetici.
Od zobi danas radimo razno razna jela i napitke.
Tako se neoljuštena zob najčešće koristi za pripremu čaja, a
oljušteno zrno priprema se kao riža.
Zobeno brašno se dobiva mljevenjem zrna zobi ili zobenih
pahuljica.
Zobene pahuljice /sitne ili krupne/ dobivamo valjanjem zrna.
Valjanje zrna je proces koji uključuje i djelomično kuhanje, pa za pripremu
istih kuhanje je kraće ili nije niti potrebno.
Zobene mekinje /posije/ ustvari su ljuske zobi. Zobene
mekinje su bogate vlaknima, pa i njih, kao i zobene pahuljice, možemo usitniti
i koristiti za pripremu svakojakih jela; od raznih kaša preko kolača i smoothija do
napitaka .
Zob možemo namakati u vodi nekoliko sati.
Omjer pri namakanju: 1 šalica
zobi - 3 šalice vode, zatim je kuhati oko sat vremena, začinjenu s malo soli.
Kuhamo sve dok zrno ne omekša, po potrebi dodajemo još vode.
Kad tekućina
postigne konzistenciju umaka, možemo ugasiti vatru i ostaviti poklopljeno još
15-20 minuta.
Dan započinjemo doručkom.
Za doručak ćemo pametno, a pametno je zobenu
kašu obogatiti orašastim plodovima i/ili voćem.